logo

 

НАЗАД

 

ИЗВОД ИЗ ПОГОВОРА

“Река српских добровољаца нарастала је током балканских ратова, да би кулминацију достигла у Првом свјетском рату, када их је у саставу Српске војске било више од 40.000. Хитали су са свих српских етничких простора, из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и других земаља у које су отишли трбухом за крухом. Борили су се и гинули почевши од првих дана рата 1914, током повлачења и албанске голготе 1915. и 1916., умиралина грчким острвима и вечни мир налазили у Плавој гробници недалеко од острва Вида и у водама Месинског залива. Преживјели су јуришали на Солунском фронту и незадрживо, током септембра 1918. године кренули у коначан обрачун са бугарским, аустроугарским и немачким завојевачима. Њихов борбени пут, потвдила је то званична историја, како домаћа тако и страна-укључујући и ону коју су писали историчари, у то време, непријатељских земаља, оквалификован је као израз високог морала и истинског родољубља према народу и отаџбини.Вратили су се после рата на домаћа огњишта, прихватајући се плуга и мотике, настављајући да за кору насушног хљеба раде од јутра до сутра.”

“Из ове Монографије, без икакве сумње у њену веродостојност, дефилују ликови наших предака који су се као добровољци борили у саставу  Херцеговачког одреда Црногорске војске, Добровољачког одреда Војводе Вука, Прве српске добровољачке дивизије, пукова српске војске, Пивковог батаљона... “

“Они свјесно и савјесно нуде отаџбини оно што је најсветије понудити-своје животе.Њих није натјерала законска регулатива, материјална или каква друга корист. То су људи са израженим осјећањем: патриотизма, родољубља, слободарства и изграђених осталих вриједности. Добровољци су бивали, као и други ратници, често заборављани, можда они понајвише, али то није омело да свака генерација у тешким временима, а имали смо за несрећу доста тешких времена, има добровољце. Изгледа да је судбина ратника да се по обављеном часном задатку, нађу на стази заборава и да их на тој стази налазе њихови унуци или чешће праунуци и враћају им имена и дјела у књиге, музеје и историјске архиве”.

Проф.Драгo Бојић подпредседник Удружења 1912-1918