logo

 

НАЗАД

 

СЛОВО

Не остависмо стопу очевине
Коју на ровове нисмо раскопали,
И сада зовка из раскућевине,
Пита чиме бисмо раскоп закопали.

А ми немамо ни једног зглоба
Који одавно нисмо разглобили,
Камоли земље изван раздеоба
У коју би смо разгроб угробили.

Као што Нојева није голубица
Нашла суво гдје би кљуном укљунула,
Тла без заклања и без размеђица
Нема колико би се труном утрунула.

Гдје крв укрвити и ров уровити
Кад ров у ров неће ни у јаму јама,
Јамина се јама не да ујамити
Ни стара мржња новим мрзијама.

Од кад смо дали предност поделама
Зјап из зјапа зјапи, раскућ из раскућа,
И сад нас више нема ни у нама
А трње нас је изгнало из кућа.

Ум нам је обурдан, мисли рашњиране,
Дно је на врху, а темељ на крову,
Господе, нанижи ниске разнизане
Одржи расуло у новоме Слову.

Матија Бећковић