logo

 

НАЗАД

 

СРБИЈО, НАЈЛЕПША БАЈКО

Улазећи у наше Свете цркве, на зидовима сам посматрао насликане и живе непрегледне колоне Светитеља, Мученика, Ратника, Исповедника… Да би их упознао прочитао сам њихова имена. Међу њима има и Светитеља из нашега Српскога рода. То су Свети Срби, житељи Небеске Србије, оне Србије за коју ваља једино живети и умрети. Нису Свети Срби овде сами, јер ту има Светих и из осталих Христових народа. И није само овде Небеска Србија представљена, него и друге Небеске земље свих Христових народа. Ту нема одвојености и подвојености, него су сви они једно у Христу Исусу који нам Живот даје. И тако заједно гледају Свети нас и чекају да и ми све своје приложимо Христу, да следимо њихов пример. То је једина историја коју памтимо, коју сликамо и у којој Живимо – зато су се временом колоне Светитеља увећавале, за све у њима има места. Управо су ове Светитеље посматрали и њихов пример следили и Христом Живели наши Свети Преци, укључујући тако себе у те непрегледне колоне. А пре две стотине и више година и Карађорђе и његови Устаници…

…Једног дана кад Христос поново дође, кад се сретнемо са свима Светима из рода нашега, са овим див-јунацима Карађорђевим, са чика Пером, Краљем Александром, баш са свима – хоћемо ли им смети погледати у лице, а да на њиховим лицима не видимо сузе.

…У овом часу, зато да се позамислимо, да се запитамо шта смо и ко смо, куда идемо… Нашем опредељењу ће сигурно допринети и поглед на Ћеле-кулу у Нишу. Поглед на људе који узидаше све своје и саме лобање, у историју свога народа, у наше животе, у наше трајање, а за наше памћење и сведочење истога. Јер без спремности на жртву не може се бити ни Хришћанин, нити Човек.

…Заиста је земаљско за малена царство, а Небеско увек и до века. Вечно Царство и у њима колоне Срба, Јелина, Руса, Бугара, Румуна, Грузина… И свих народа које је Бог створио. Баш као што су насликани у нашим црквама и манастирима! То је пут који једино знамо, то је пут Богочовека Христа.

 

Монах Игњатије Марковић,
сабрат Манастира Тврдоша