logo

 

НАЗАД



ИЗВОД ИЗ ПОГОВОРА

...Чули смо га. Ако не сасвим, оно одмах. Тако код нас бива увек. Кад је загуслао старац Милија, кад је кликнуо Његош, кад се замомчио Бранко, кад је заумио Лаза, кад је забугарила Десанка, кад се осмехнуо Матија, наш народ је одмах знао да је то неко у његово име рекао важну и трајну реч. Овом Тезеју нису дували повољни ветрови на пловидби поврата из лавиринта ни у црна ни у бела једра. Гусларе сам већ чуо где га десетерачки плету са Вишњићем и Владиком, да не знаш које је од којег чвршће. Поново је једно мало село постало једна од великих песничких престоница нашег народа.

 

Онај који потписује ове редове, овај покушај да се Матија Бећковић Матијом Бећковићем и каже, зна да је бирао од изабраног и да је само приложио своју пријатељску руку.

 

Борислав Михајловић Михиз

            (Извод из Поговора, „Рече ми један чоек”, 1992)